Strah

Tog dana popela sam se na svoje omiljeno drvo iz detinjstva i posmatrala ljude kako trče kroz svoju svakodnevnicu. U jednom trenutku, u daljini sam zapazila jednu neobičnu figuru. Primetih kako odudara od većine i zapitah se šta je to izdvaja. Nastavih da gledam…

Hodala je po tada već požuteloj travi. Svojim bosim nogama gazila je po tragovima stopala koja su ranije prošla tim putem i pitala se da li je bolelo… Da li je bolelo kada je ta nepoznata osoba, koja je inače imala vidno manje noge od nje, šetala stazom koja je vodila u nepoznato. Zanimalo ju je da li je ta staza i tad izgledala ovako tužno. Da li je nebo koje je bdilo nad njima i tad bilo ovako tmurno. Koliko li se želja obrnulo pri pravljenju svakog teškog koraka, koliko se puta predomišljala, koliko često se okretala i gledala šta napušta? Da nije možda u nekom trenutku pomislila da srlja u propast? Možda se uplašila, pa se vratila par koraka unazad. Možda je zato ova staza toliko tužna. Zato što ko god pođe njome, hoda kao po trnju ne znajući da ga strah samo sprečava da što pre dođe do onog što će ga učiniti srećnim.
„Eh, taj ljudski strah…“, pomislila je, „Ništa dobro nije doneo. A kad pogledaš duboko u dušu svakog ljudskog bića, svi su u nekom strahu, pa makar i od same činjenice da se mogu nečeg plašiti. Zašto li ljudi dozvoljavaju da ih nešto tako apstraktno obuzme do najdaljih granica čovečjeg uma i da ih pretvori u zle duše? “
Uzdahnula je gledajući u nebo. Više nije bilo tmurno. Sunce je obasjalo pramenove njene smeđe talasaste kose, a zraci su se spustili do trave koja je odjednom postala zelena. Zelena kao njene sjajne oči koje su odlučile da protrče sa velikim osmehom i obore sve barikade na putu do njene sreće. Beskrajne kao dečije. Jer strah je samo prepreka kojoj treba da se slatko nasmeješ u facu i prođeš kao da ni ne postoji.

Konačno sam shvatila šta mi je toliko privuklo pažnju kod nje.
Podsećala me je na mene.
Tačnije, to sam bila ja.
Samo par godina mlađa, ali znatno drugačija.

Radite na sebi i prevazilazite strahove suočavajući se sa njima!
Drugi način, nažalost, ne postoji.

young-girl-running-on-green-grass-6016x4016_54103

Advertisements

2 thoughts on “Strah

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s